Осим лечења, физикална терапија је одлична и у превентивне сврхе. Од спортиста који желе да предупреде потенцијалну повреду, преко превенције деформитета леђа и држања код деце најранијих узраста, па све до превенције погоршања физичког стања код хроничних болесника. Прегледом се утврђује врста и степен обољења и поставља терапија у складу са дијагнозом која ће помоћи у ублаживању физичких тегоба оболелог. За сваког пацијента креира се индивидуални план лечења и рехабилитације који се прилагођава тренутном субјективном и објективном стању.

Реуматска обољења је општи назив за скуп аутоимуних и запаљенских обољења која захватају зглобове, мишиће, кости и органе

Тачни узроци настанка реуматских обољења још увек нису познати, али претпоставља се да генетска предиспозиција, лоша исхрана и нездрав стил живота, загађења из спољашње средине могу утицати на развој ових стања.

Медицина данас препознаје више десетина различитих реуматских обољења.

Физикална терапија може помоћи у дијагностици и терапији болести као што су:

•    запаљенски реуматизам

•    реуматоидни артритис

•    дегенеративни реуматизам (спондилоза вратног и лумбалног дела кичме, дискус хернија)

•    артроза раменог појаса

•    артроза лакта – тениски лакат

•    артроза ручног и скочног зглоба

•    ванзглобни реуматизам меких ткива

•    коксартроза кука

•    гонартроза колена

•    Бекерова циста

Неуролошки поремећаји су медицински дефинисани као поремећаји који погађају мозак као и нерве који се прожимају кроз читаво људско тело и кичмену мождину. Ова обољења обухватају различите структурне, биохемијске или електричне абнормалности у мозгу, кичменој мождини или другим нервима и могу резултирати низом симптома, као што су парализа, слабост мишића, лоша координација, губитак осећаја, конвулзије, бол и измењени ниво свестФизикална терапија може помоћи код неуролошких обољења као што су:

•    вртоглавице

•    главобоље

•    цервицобрацхиалгиа (бол дуж руке)

•    лумбоисхиалгиа (бол дуж ноге)

•    парапарезе после повреде кичмене мождине

•    хемипарезе после можданог удара

•    болести периферног нерва

•    синдром карпалног тунела

•    Н. Перонеус

•    пареза н.фациалис

•    повреда улнарног и радијалног нерва

Пострауматске повреде које се третирају помоћу физикалне терапије су:

•    дисторзија (уганућа)

•    дистензије (истегнућа)

•    луксације (нпр. зглоб рамена)

•    повреде менискуса

•    мишићне повреде

•    тениски лакат

•    повреде тетива и лигамената

•    повреда Ахилове тетиве

•    Бурзитис

физикална терапија се препоручује пацијентима у процесу опоравка и рехабилитације након:

•    операције

•    уградње вештачког кука

•    прелома ручног зглоба

•    повреде рамена

•    повреде скочног згло

Физикална терапија може потпуно елиминисати симптоме кичмених деформитета.

Водеће методе физикалне терапије, где се оне користе и које бенефите пружају пацијентима – кинезите рапија, електротерапија и мануелна масажа.

Назив кинезитерапија долази од грчке речи кинесис која означава “покрет”. Овај вид лечења се базира на покрету пацијента, и за циљ има исправљање кретања тела различитим техникама. Идеја кинезитерапије је побољшање функција мишића, издржљивости и функције зглобова. Вежбе пацијент ради уз асистенцију физиотерапеута.рапија, електротерапија и мануелна масажа Кинезитерапија не активира само мишиће већ и централни нервни и кардиоваскуларни систем и доприноси унапређењу општег здравља и квалитета живота.

У оквиру третмана кинезитерапије нудимо следеће методе лечења:

•    Вежбе опште кондиције

•    Индивидуалне вежбе

•    Вежбе за одржавање постојеће покретљивости

•    Вежбе за повећање обима покрета

•    Вежбе за јачање грубе мишићне снаге

•    Вежбе за отклањање деформитета

•    Вежбе за остеопорозу

•    Преоперативне и постоперативне вежбе

•    Вежбе за сколиозу и кифозу

•    Вежбе истезања

•    Балистичке вежбе (вежбе баланса)

 

Физијатри ЗЗЗЗР су:

Др Силвана Иванковић Прокић

Др Милена Миливојевић

Драган Шурлан, виши физиотерапеут
Оливера Пачариз, виши физиотерапеут
Бисерка Јеласић, виши физиотерапеут
Јелена Томовић, виши физиотерапеут
Ивана Радивојевић, средњи физиотерапеут
Јелена Павловић, виши физиотерапеут
Јасмина Петровић, струковни физиотерапеут
Маја Стојановић, струковни физиотерапеут
Александра Алексић, виши физиотерапеут
Марија Симовић, виши физиотерапеут
Миљан Павловић, виши физиотерапеут
Дејан Тодоровић, виши физиотерапеут
Јордан Лазаревић, виши физиотерапеут
Невена Јевтовић, струковни физиотерапеут
Лука Пантелић, струковни физиотерапеут