Радно време Завода: Пон. - Пет: 07 - 20ч. / Суб. и Нед: 08 - 18ч.
Месец борбе против рака: брига за сопствено здравље је брига за здравље заједнице
Унапређење животног стила, са циљем достизања повољнијих здравствених исхода и умањења ризика за развој одређених обољења, јасан је концепт са којим смо скоро сви упознати – ипак, да ли је једноставно достићи и одржати промене у навикама?
Различити приступи у промени животног стила често се темеље на заједничком именитељу - постепености увођења промене. Свакако да одржање промене може представљати изазов, и стога је увек важно вратити се на почетни и основни мотив за промену.
Обележавање Месеца борбе против рака увек има јединствен циљ у овом пољу – да нас подсети, мотивише, пружи идеје и утврди у уверењу да је промена у животном стилу могућа и делотворна, пружајући на тај начин додатан подстрек активностима у пољу превенције малигних болести у нашој земљи.
Превенција и рано отркивање рака
Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:
• 30 - 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика
• Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22% смртних случајева од рака у свету.
• Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
• Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).
У Србији се спроводе национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који имају за циљ смањење обољевања и умирања од ових болести. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.
Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.